Croatian(i)
22 A zbuniše nas i žene neke od naših: u praskozorje bijahu na grobu,
23 ali nisu našle njegova tijela pa dođoše te rekoše da su im se ukazali anđeli koji su rekli da je on živ.
24 Odoše nato i neki naši na grob i nađoše kako žene rekoše, ali njega ne vidješe."
25 A on će im: "O bezumni i srca spora da vjerujete što god su proroci navijestili!
26 Nije li trebalo da Krist sve to pretrpi te uđe u svoju slavu?"
27 Počevši tada od Mojsija i svih proroka, protumači im što u svim Pismima ima o njemu.
28 Uto se približe selu kamo su išli, a on kao da htjede dalje.
29 No oni navaljivahu: "Ostani s nama jer zamalo će večer i dan je na izmaku!" I uniđe da ostane s njima.
30 Dok bijaše s njima za stolom, uze kruh, izreče blagoslov, razlomi te im davaše.
31 Uto im se otvore oči te ga prepoznaše, a on im iščeznu s očiju.
32 Tada rekoše jedan drugome: "Nije li gorjelo srce u nama dok nam je putem govorio, dok nam je otkrivao Pisma?"