Psalms 31:9 Cross References - Croatian

⁹ Nisi me predao u ruke dušmana, noge si mi na prostran put izveo.

⁷ Od tuge vid mi se muti u očima, poput sjene moji udovi postaju.

¹⁹ Bolešću on ga kara na ležaju kad mu se kosti tresu bez prestanka, ²⁰ kad se kruh gadi njegovu životu i ponajbolje jelo duši njegovoj; ²¹ kada mu tijelo gine naočigled i vide mu se kosti ogoljele, ²² kad mu se duša približava jami a život njegov boravištu mrtvih.

¹ Zborovođi. Uz žičano glazbalo. U oktavi. Psalam. Davidov. ² Jahve, nemoj me karati u srdžbi svojoj, ne kažnjavaj me u svojoj jarosti!

⁷ Iznemogoh od pusta jecanja, u noći postelju plačem zalijevam, suzama ležaj natapam.

¹⁴ Ždrijela svoja razvaljuju na me k'o lav koji plijen kida i riče. ¹⁵ Kao voda razlih se, sve mi se kosti rasuše; srce mi posta poput voska, topi se u grudima mojim.

¹ Psalam. Davidov. Za spomen. ² Jahve, u srdžbi svojoj nemoj ne karati, i nemoj me kazniti u svojemu gnjevu. ³ Strijele se tvoje u me zabodoše, ruka me tvoja teško pritisnu: ⁴ na tijelu mi ništa zdravo nema zbog gnjeva tvog, od grijeha mojih mira mi nema kostima. ⁵ Zloće moje glavu su mi nadišle, kao preteško breme tište me. ⁶ Rane moje zaudaraju i gnjiju zbog bezumnosti moje. ⁷ Pogurih se sav i zgrčih, povazdan lutam žalostan. ⁸ Moji bokovi puni su ognjice, na tijelu mi ništa zdravo nema. ⁹ Iscrpljen sam i satrven posve, stenjem od jecanja srca svojega. ¹⁰ O Gospode, sve su mi želje pred tobom, i vapaji moji nisu ti skriveni.

²⁵ Zašto lice svoje sakrivaš, zaboravljaš bijedu i nevolju našu?

¹⁴ što ih obećaše usne moje, što ih usta moja u tjeskobi obrekoše.

¹⁴ kad sam primao udarce svaki dan i kaznu jutro za jutrom?

²⁶ Malaksalo mi tijelo i srce: okrilje srca moga, i baštino moja, o Bože, dovijeka!

³ Neka dopre do tebe molitva moja, prigni uho k vapaju mome. ⁴ Jer mi je duša zasićena patnjama, moj se život bliži Podzemlju. ⁵ Broje me k onima što u grob silaze, postadoh sličan nemoćniku.

⁹ Udaljio si od mene znance moje, Óučini da im gnusan budem: zatvoren sam, ne mogu izaći.

³ Nemoj sakrivati lice od mene u dan moje nevolje! Prigni k meni uho svoje: kad te prizovem, brzo me usliši! ⁴ Jer moji dani nestaju poput dima, a moje kosti gore kao oganj. ⁵ Srce mi se suši kao pokošena trava i kruh svoj zaboravljam jesti.

¹⁰ U mraku sjeđahu i u tmini, sputani bijedom i gvožđima,

¹⁷ Već nam oči iščilješe iščekujući pomoć, ali uzalud; s kula naših zureć' u daljinu očekivasmo narod koji nas ne može spasiti.

¹⁷ Evo zašto nam srce boluje, evo zašto nam oči se zastiru: